Kada proleće zakuca na vrata planine Golije, priroda se budi uz šapat vetra, prve kapi rose i miris zemlje koji najavljuje novi početak. Ptice ponovo ispisuju note po granama smreka, a čitava planina, još uvek lagano pospana od zime, počinje da pulsira u ritmu novog života. Jednog takvog jutra, dok se sunce tek probijalo kroz magličaste oblake iznad Sedla – mirnog i idealno smeštenog hotela koji sve više postaje polazna tačka za planinske pešačke ture – krenula sam u potragu za retkim blagom koje Golija skriva u svojim dubinama: biljkom po imenu Jablan.

Upoznajte Goliju – planinu skrivenih čuda

Golija je planina koja ne privlači mase, već pojedince željne tišine, autentičnosti i prirode koja je ostala netaknuta. Njene staze su mekane, često obrasle mahovinom, a livade mirišu na divlju mentu i rani đurđevak. Ovde zrak ima ukus borove smole i mir spava u svakom listu. Ali jedno mesto, posebno u kasno proleće, postaje pravo čudo za oči i dušu – Jablanov laz.
Jablan – Zlatni trag planinske tajne
Jablan (Ranunculus illyricus), poznat i kao žuti Jablan, pripada porodici ljutića (Ranunculaceae). Ova biljka raste samo na retkim, specifičnim mestima širom Balkana, a jedno od najlepših i najbogatijih staništa nalazi se upravo na Goliji. Njegova pojava je toliko posebna da je čitav predeo dobio ime po njemu – Jablanov laz.
Jablan cveta krajem maja i početkom juna. Njegovi zlatnožuti cvetovi nalik su suncu koje se spustilo u travu. U pitanju je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 40 cm, sa duboko usečenim listovima. Raste na otvorenim livadama, u polusenovitim predelima blizu izvora, najčešće na krečnjačkom tlu, gde vlaga i svetlost dolaze u savršenom balansu.
Zbog svog specifičnog staništa i retkosti, Jablan je zaštićena biljka. Njegova pojava označava ekološki netaknuto područje. U prirodnim naukama, Jablan je pokazatelj biodiverziteta, dok za nas zaljubljenike u prirodu predstavlja simbol prolazne lepote koju samo najpažljiviji mogu doživeti.

Jablanov laz – mesto koje govori bez reči

Jablanov laz se nalazi nedaleko od izvora Crne reke – potonje Studenice. Duboko skriven među gustom šumom, ovaj predeo se u proleće pretvara u prirodni hram. Tamo gde zemlja pulsira snagom izvora, a krošnje ćute od poštovanja, niču polja Jablana. Ne jedno, ne deset, već na stotine cvetova razliva se po livadama u prizoru koji podseća na slikarsko platno.
Stajati usred Jablanovog laza dok cveta Jablan jeste kao prisustvovati tihoj svetkovini prirode. Zvuci su prigušeni, svetlost je meka, a srce… srce zna da je na pravom mestu.

Sedlo – idealna baza za istraživanje

Za one koji žele da dožive ovu bajku, Sedlo je savršeno mesto za boravak. Smešteno na idealnoj nadmorskoj visini, između borovih i bukovih šuma, Sedlo nudi domaću hranu, tišinu i blizinu svih najlepših tura Golije. Ovde je sve prilagođeno onima koji žele više od običnog putovanja – onima koji žele da osete planinu, da hodaju njenim ritmom i udahnu njen mir.
Iz Sedla se organizuju pešačke ture koje vode do Jablanovog laza, ali i do brojnih drugih predela – od vidikovaca sa kojih pogled puca ka Kopaoniku, pa sve do skrovitih dolina sa pastirskim kolibama. Proleće je idealno vreme, jer su staze prohodne, voda bistra, a priroda u svom punom sjaju.

Zašto je jablan simbol Golije?

Jablan je više od retke biljke. On je pokazatelj duše Golije – planine koja nije za svakoga, već za one koji umeju da traže. Cveta samo nekoliko nedelja u godini i samo na mestima gde priroda još uvek ima zadnju reč. Njegovo prisustvo u Jablanovom lazu simbolizuje ono što Golija jeste – divlja, slobodna, skrovita i dragocena.
Za fotografe, botaničare, pesnike i sanjare, Jablan je zlatni trag ka istini prirode. A za svakog putnika koji jednom prođe kroz polja Jablana – zauvek ostaje osećaj da je bio deo nečeg većeg, nečeg što se ne može kupiti, samo doživeti.

Ako ste ikada poželeli da budete deo prirodnog spektakla koji se dešava samo jednom godišnje, sada je pravi trenutak. Rezervišite svoj boravak u Sedlu i krenite u avanturu koja nadmašuje sve slike i reči. Dođite da osetite miris proleća na Goliji, da hodate kroz Jablanova polja i da postanete deo priče koju priroda piše svake godine – tiho, ali veličanstveno.

Golija ne zove glasno. Ona šapuće. A oni koji je čuju – nikada je ne zaborave.